Proof of Work (PoW)

Доказ рада обезбеђује блокчејн тако што за производњу блока захтева стварно, скупо рачунање. Мрежа верује историји иза које стоји највише рада, па је преписивање прошлости превише скупо.

Идеја је старија од криптовалута. Први пут је предложена 1993. као начин да слање нежељене поште постане скупо. Године 1997. систем по имену Hashcash користио је исту идеју за е-пошту. Bitcoin, покренут 2009, применио ју је на јавну књигу.

Ево како то функционише. Рудар скупља трансакције у блок кандидат и додаје број који може да се мења, назван nonce. Хешира блок, чиме добија број који изгледа насумично. Ако је тај број испод циља мреже, блок је важећи. Ако није, рудар мења nonce и покушава поново, милијарде пута у секунди.

Пронаћи важећи хеш је тешко, али проверити га је тренутно. Свако може да хешира блок једном и потврди да испуњава циљ. То је оно што хиљадама рачунара омогућава да се сложе око ланца без међусобног поверења.

То такође чини прошлост скупом за мењање. Да би преписао стари блок, нападач би морао поново да обави његов рад и рад сваког блока после њега, брже од остатка мреже. Што је трансакција дубље закопана, то је сигурнија.

То рудари раде: троше рачунарску снагу да би стекли право да додају блокове и узму награду. Сваки новчић бира свој алгоритам, који одлучује да ли посао најбоље обављају CPU, GPU или ASIC. Неки новији дизајни покушавају да сам рад учине корисним, на пример стварном матричном математиком доказаном доказом без откривања знања.

Честа заблуда је да је рад решавање неког паметног задатка. Ближе је лутрији: сваки хеш је срећка, а већа хеш стопа купује више срећки. Доказ улога је главна алтернатива. Он обезбеђује ланац закључаним новчићима уместо рачунањем и нема рударења.