Андерволтовање: зашто спорији рад обично доноси више

За који број треба подешавати?

Подешавајте за рад по вату, а не за хеш стопу. Андерволтинг значи рад картице на нижем напону или ограничењу снаге од подразумеваног, а ово је број који он побољшава.

Већина људи подешава гледајући хеш стопу, јер је програм за рударење приказује највећим словима. То је погрешан број. Због тога толико ригова зарађује мање него што би њихов хардвер могао.

Оно што продајете је рад. Оно што плаћате су вати. Зато рад по вату одлучује да ли риг зарађује, а сама хеш стопа о томе не говори ништа.

Зашто мања снага кошта тако мало рада?

Потрошња картице расте отприлике са квадратом напона. Рад који обавља расте отприлике у складу са радним тактом. То су различите криве, а разлика између њих је прилика.

Последњих неколико процената такта кошта додатни напон, а напон кошта снагу на квадрат. Зато се тај последњи део учинка купује по ужасној цени. Ако га се одрекнете, уштедите много више вати него што изгубите рада.

Када се исплати?

Зависи од тога колико плаћате струју.

• Бесплатна струја: занемарите све ово и пустите картице пуним капацитетом. Желите укупан учинак, а он је највиши на врху опсега.
• Струја која се плаћа, што важи за скоро све: циљајте други врх, учинак по вату. Сваки уштеђени ват је задржан новац, сваког сата сваког дана. Тако се неколико процената сабира у нешто што је важно.
• Било која цена: картица која ради испод свог ограничења хладнија је и тиша. Њени вентилатори мање раде и дуже трају, а цео риг спорије стари. То нешто вреди чак и када би рачуница изашла на нулу.

Како да пронађете своје најбоље подешавање?

Ничија туђа подешавања нису Ваша. Две исте картице из исте кутије се разликују, и то довољно да буде важно. Зато је ово мерење, а не преписан број.

• Мерите на утичници. Мерач који се укључује у утичницу кошта врло мало и види цео риг: губитке напајања, рајзере, плочу и процесор. Драјвер пријављује само картицу, а подешавање по њему сакрива део онога што плаћате.
• Мењајте једну по једну ствар. Дајте сваком подешавању бар 30 минута, а сат је још боље, јер се топлотно понашање споро смирује.
• Идите наниже у корацима. Спустите ограничење снаге, па забележите рад и вате. Поновите.
• Пратите однос рада и вати. У почетку расте. Наставите док не престане да расте.
• Та тачка је Ваш одговор. Иза ње картица гладује, а рад опада брже од снаге. То је друга страна исте криве.
• Тестирајте стабилност цео дан пре него што му поверујете. Мало превише агресиван андерволт не руши систем. Он производи рад који не прође проверу, што је горе. Риг делује заузето, а зарађује мање.

Да ли да подешавате језгро или меморију?

На већини алгоритама једно од то двоје обавља посао, а друго се само вози уз њега. Које је то, зависи од алгоритма, а не од картице.

• Где посао обавља меморија, језгро често може много да се спусти уз скоро никакав губитак. Ту су лаки вати.
• Где посао обавља језгро, важи обрнуто. Меморија се обично може оставити на миру или спустити.

Меморија је и место где треба бити опрезан. Подизање такта меморије је класичан начин да добијете неколико процената, а изгубите више на неуспелим деоницама. Ти неуспеси се не најављују увек.

Ако уопште подижете такт меморије, пратите удео одбијених деоница цео дан, а не хеш стопу један минут.

Како да знате да је подешавање успело?

Подешавање је завршено када се базен сложи са њим. Конзола програма за рударење приказује шта је картица покушала. Ваша контролна табла приказује шта је стигло и прихваћено, а за то сте плаћени.

Зато упоредите цео дан на новом подешавању са целим даном на старом. Користите просек са контролне табле, а не бројку уживо. Проверите да се удео одбијених деоница није померио.

Андерволт може да уштеди вате и тихо однесе неколико процената прихваћеног рада. То није побољшање, а конзола Вам то никад неће рећи.